CULTURE OF MEMORY AND IMAGE OF SERBS IN THE PUBLICATIONS BY ARCHIBALD REISS
Keywords:
Keywords: Archibald Reiss, culture of memory, media image of Serbs, characterology, propaganda, notion of justice.Abstract
Analyzing the spiritual structure of Serbian society in the period before, during and immediately after the First World War, the Swiss criminologist Archibald Reiss responsibly and competently offered the general public the image of a small, libertarian people paying a high price by sacrificing for the geopolitical interests of great powers. Reiss made an undoubted contribution to communication and political science with such views, because his precise and authentic reports on crimes against certain nation significantly shaped the perception of European as well as global population at the time. As an exceptional psychologist, he observed that people in states of war prefer to believe in what they wish rather than in the reality in which they live and which they themselves shape. In the fractures of periods of social stratification, all the flaws and virtues of a nation surface, and by careful observation and analysis of their consequences, Reiss left a legacy of Serbian characterology, which is also important from the perspective of contemporary political sociology. Starting from his interpretation that the human mind is the center of social action from which the character of individuals and nations further develops, in this paper we also explore the phenomenon of the “captured state” that arises when the political elite loses its moral compass, unaware that it is thereby endangering its own survival. Reiss was among the first to notice how the traditional values of an entire nation, integrated into propaganda patterns, represented fertile ground for the emergence of crisis situations, but also for the permanent instability of the political system. He found the solution in a permanent culture of remembering the heroic past, and through frequent advertising in the Belgrade newspaper Politika, as well as in certain reputable European newspapers, Reiss managed to change the perfidious image of a "barbarian state" into a truthful narrative about a "loyal European ally" and a nation that had become victim of ethnic cleansing.
References
Alimi, S., Vidal, D., Maler, A., i Rejmon, M. (2020). Kako se fabrikuje javno mnenje – mediji i “pravedni ratovi”, Fakultet za medije i komunikacije, Univerzitet Singidunum, Beograd.
Аринитовић, Д. (2025). Два века српске карактерологије, Фондација „За српски народ и државу“, Београд.
Аrsenijević, J., & Perić, N. (2025). Heritage and future: cultural and national identity management in the light of educational practices, Heritage, 65, 473-483.
Bernays, E. (1952): Public Relations, University of Oklahoma press, Norman, New York.
Цвијић, Ј. (1907). О националном раду, књ. 18; св. 5. Српска књижевна задруга, Београд.
McDougall, W. (1909). An Introduction to Social Psychology (2nd ed.), Methuen & Co, London.
Јевтовић, А., Марић, К. и Војиновић; (2023). Друштвена улога Полицијског гласника и појава црне хронике у Србији, Безбедност, LXV 3/2023, Београд.
Јевтовић, А., Бaјић; П., и Војиновић, М. (2022). Црна хроника као сегмент медијске агенде у дневним новинама у Србији, Социолошки преглед, LVI(3), 1056 – 1081.
Ковић, М. (2015): Срби 1903 1914 Историја идеја, Клио, Београд.
- Mitrović, M., & Perić, N. (2022). Media as an Instrument of Strategic Communication in Armed Conflicts, Security Challenges of Modern Society - Problems, Dilemmas and Implications In: Dašić, D. (Ed.), Union-Nikola Tesla University, Belgrade and Faculty of Law, Security and Management Constantine the Great, 45-60.
- Perić, N., (2019). Мedia war: “artillery support” for NATO aggression on the FRY 1999, David vs Goliath: NATO's War Against Yugoslavia and its Implications, Institute for International Politics and Economics & Faculty of Political Sciences in Belgrade, 350-364.
- Perić, N., Jevtović, A., (2024): "Kosovization" of Serbian monumental culture and creation of new identities, Heritage, 34(63), 419-434.
- Перић, H., и Јевтовић, A. (2025). Косовизација српске културне баштине и креирање синтетичке нације, Тематски зборник међународног значаја ИСТОРИЈА, КУЛТУРА, ИДЕНТИТЕТ, ЈЕЗИК И КУЛТУРОЛОГИЈА, Свеска 2, Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици, 347-362.
Рајс, А. (1995): Аустроугарска зверства, Дечје новине, Београд – Горњи Милановац.
Рајс, А. (2006): Чујте Срби, Дечје новине, Горњи Милановац, Историјски музеј Србије, Савез удружења ослободилачких ратова 1912-1920. и потомака, Београд.
Рајс, А. и Бонасије, А. (1919/1921): Оптужница против Бугарске. у: Старчевић, М., А. Рајс: Оптужница против Бугарске, Јадранска Лешница, 10-79.
Рајс, А. (2019): О злочинима Аустро-Угаро-Бугаро-Немаца у Србији 1914-1918, књ. 1, Изабрана дела, Завод за уџбенике и Криминалистишко-полицијски универзитет, Београд.
Стојановић, К. (1920в): Писмо Косте Стојановића председнику владе, Миленку Веснићу, 2. октобар 1920. Архив САНУ, заоставштина Косте Стојановића, бр. 13622.
Топаловић, М. и Берић. Ј. (2023): Рудолф Арчибалд Рајс о српском друштву: да ли смо сачували себе?; тематски зборник: Арчибалд Рајс – живот, реч, наслеђе (ур. Лазаревић, А. и Радујко, Д.), Институт за политичке студије, Београд.
Вујановић, Ј. (2023). Арчибалд Рајс у српским медијима и српском друштву – некад и сад, у: Лазаревић, А. и Радујко, Д. (ур.), Арчибалд Рајс – живот, реч, наслеђе, Институт за политичке студије, Београд.
Чубриловић. В. (1958). Историја политичке мисли у Србији XIX века, Просвета, Београд.
Шуваковић, У. (2012). Допринос Арчибалда Рајса социолошком проучавању међуратног српског друштва, Социолошки преглед, XLVI(1), 353-375.
Шуваковић, У. (2024). Р.А.Рајс – пред злочином није могућа неутралност, Матица Српска, Архив Војводине, Универзитет у Београду, Факултет за образовање учитеља и васпитача. Нови Сад.
